У ГРАДСКОЈ КУЋИ У НИКШИЋУ ОДРЖАНА ЈЕ ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА ПОВОДОМ 35 ГОДИНА ОД ПРОГЛАШЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ ЕКОЛОШКОМ ДРЖАВОМ

У Градској кући у Никшићу одржана је панел дискусија поводом 35 година од проглашења Црне Горе еколошком државом, на тему "35 година еколошке државе - гдје смо данас?". На панел дискусији, у организацији Секретаријата за заштиту животне средине и ЈУ Народна библиотека "Његош", учествовали су директорица ЈП Национални паркови Црне Горе Маринела Ђуретић, савјетник у Агенцији за заштиту животне средине Златко Булић, помоћница Извршног директора за економско правне послове, Депонија Подгорица Весна Миловић, специјалиста за заштиту животне средине у Секретаријату Генералног директора ЕПЦГ Милош Џикнић и извршни директор Еколошког покрета "Озон" Александар Перовић. В. д. секретарке Секретаријата за заштиту животне средине Јасмина Јанковић Мишнић истакла је, у уводном обраћању, да се тим јубилејем не обиљежава само један историјски тренутак, већ идеја која је прије три и по деценије постављена као развојни и друштвени циљ наше државе, “да природа није само насљеђе које смо добили, већ и одговорност према генерацијама које долазе.”

“Прије 35 година Црна Гора направила је искорак који је у тадашњем глобалном контексту био изузетно визионарски. Проглашењем еколошке државе послата је јасна порука да развој и заштита животне средине не треба да буду супротстављени циљеви, већ два нераздвојива дијела исте развојне политике”, казала је Јанковић Мишнић.

Из Никшића, како је навела, можда посебно добро можемо видјети колико је важно да еколошка политика не остане на нивоу декларација и добрих намјера.

“Наш град има изузетне природне вриједности – од Требјесе, која је један од његових симбола, до подручја Лукавице и бројних других простора које морамо сачувати. Истовремено се суочавамо и са врло конкретним изазовима: управљањем отпадом, притисцима на простор, потребом за бољом заштитом природе, унапређењем стања животне средине и већим укључивањем грађана у процесе доношења одлука”, указала је Јанковић Мишнић.

Према њеним ријечима, посебно важну улогу имају локалне самоуправе, пред којима су и бројне обавезе у оквиру Поглавља 27 и процеса европских интеграција, које се морају озбиљно и одговорно испуњавати.

“Наш циљ не смије бити да се заштитом животне средине бавимо само зато што је то обавеза на европском путу. Много важније је да као друштво развијемо свијест да су чист ваздух, здрава вода, очуван простор и природа коју остављамо својој дјеци питања квалитета живота сваког грађанина. Ако ту свијест не изградимо, ни најбољи закони, стратегије и акциони планови неће сами по себи бити довољни”, закључила је Јанковић Мишнић.

Панелисти су разматрали неколико кључних тема – утицај климатских промјена, управљање отпадом, недостајућу инфраструктуру, загађења воде, ваздуха и земљишта, стање на депонијама, управљање заштићеним подручјима и оним која су предложена да буду заштићена.