ПРЕДСЈЕДНИК КОВАЧЕВИЋ ПОЛОЖИО ВИЈЕНАЦ НА ГРОБ ПОПА МИЛА ЈОВОВИЋА ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ

Положивши вијенац на гроб попа Мила Јововића поводом 13. јула – Дана државности, предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић поручио је да треба сви заједно да поведемо Црну Гору напријед, да је чувамо као нашу кућу и да чувамо њену част заједно.

„То је главна порука коју треба да пошаљемо са овог мјеста, пред сјенима попа Мила Јововића, јер нам је на његовом гробу остављен и тај аманет – ’да млађи знају и читају, гдје витешке кости почивају, харамбаше од Херцеговине, протопопа Мила с Марковине, који ће се помињати док на гусле траје длака и докле у српству буде добрих људи и јунака’“, поручио је предсједник.

Предсједник Ковачевић, честитајући свим грађанима 13. јул, рекао је да данас обиљежавамо два битна догађаја на овом простору.

„Први је 13. 07. 1878. године, када је на Берлинском конгресу Црна Гора добила међународно признање и територијална проширења након Вељег рата, који је почео 1875. године Невесињском пушком и устанком Срба у Херцеговини, и други 13. 07. 1941. године, када је избио општи народни устанак против фашистичког окупатора након Петровданске скупштине на Цетињу, која је донијела низ антисрпских и антијугословенских одлука“, истакао је предсједник.

Ковачевић је одлучио да вијенац положи на гроб попа Мила Јововића као једног знаменитог јунака управо из Вељег рата, којим је Црна Гора изборила тај први 13. јул, јунака којег је, као што знамо, опјевао Божо Ђурановић у својој пјесми „Смрт попа Мила Јововића“, чији је дио уткан у свијест сваког правог Никшићанина.

„Одлучио сам да управо данас одам почаст попу Милу Јововићу као симболу тог јунаштва из тога рата. Данас је прилика да се сјетимо и свих оних људи који су 13. јула 1941. године устали у одбрану части Црне Горе, а то је био општи народни устанак, када су сви становници Црне Горе листом, практично без икаквих разлика међу собом које су постојале, устали да обране оно што је био понос и част тадашње Црне Горе. И заиста, у неком модерном времену, ако можемо наћи нешто што личи на то јединство које је било 13. јула 1941. године међу становницима Црне Горе, то су уистину само оне литије које смо скоро имали, када је народ на сличан начин био јединствен. Што се тиче ове нове државности Црне Горе од 2006. године и тога шта је она урадила да личи на те људе и Црну Гору од 13. јула 1941. године, мислим да смо тек усвајањем ове резолуције о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену добили један акт и један потез савремене Црне Горе, који је у духу 13. 07. 1941. године. На том јединству треба радити, и мислим да је негдје суштина читаве приче, иако се сви залажемо за Црну Гору као грађанску државу, да ипак помирење мора доћи у Црној Гори, прије свега између оних људи који су потомци људи попут Мила Јововића и оних устаника из јула 1941. године, дакле оних који су национални Црногорци, данас и Срби – али су сви доминантно потомци тих људи, јер је то неки пут ка стабилности и бољој будућности Црне Горе“, казао је Ковачевић.

Предсједник Ковачевић је нагласио да идеја коју је јуче приликом додјеле Тринаестојулске награде кандидовао предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић о обнови капеле на Ловћену – може управо да буде идеја тог помирења која ће повести Црну Гору напријед, гдје ћемо уважити разлике које међу нама постоје, са свим погледима које имамо и на ове историјске догађаје, али гдје ћемо остати заједно у оној идеји коју су имали људи који су устали 13. 07. 1941. године.