Радисав Јовице Маројевић је рођен 19. 04. 1975. у Никшићу, гдје је завршио основну школу. Средњу морнаричку војну школу завршио је 1994. у Тивту, а 2000. године је дипломирао на Филозофском факултету у Никшићу, на одсјеку за философију. Након тога је положио диференцијалне испите и уписао последипломске студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, гдје је магистрирао 2010. са тезом Хришћанска онтологија личности и Левинасова феноменологија субјективности, да би 2016. на истом факултету одбранио докторску дисертацију под називом Слобода-љубав-патња – Егзистенцијализам и Хришћанство у дијалогу. Радни ангажман је започео послије завршене Средње морнаричке војне школе као подофицир на броду 1994. у трајању од три мјесеца. Дипломиравши на Филозофском факултету у Никшићу, на одсјеку за философију, приправнички стаж одрађује у Градској библиотеци Његош у Никшићу 2004., истовремено бивајући ангажован и као сарадник у настави на Филозофском факултету школске 2004/05. године, на одсјеку за философију, на предметима Теорија сазнања и Етика са аксиологијом. Завршетком рада на факултету 2005. године, започиње свој рад у Митрополији Црногорско-приморској, у манастиру Острогу, гдје до 2011. ради као преводилац са руског језика, а од 2011. као организатор и водитељ Духовних вечери, да би од 2013. радио и у канцеларији за Опште и административне послове манастира Острога.
Сарадник је, коректор и рецензент у Институту за српску културу из Никшића од 2016. године. Објавио је три монографије [Онтологија личности и феноменологија субјективности (2010), Пред лицем живота (2022) и Предукус стварања (2022)]. У припреми су му још двије монографије (Под суровим сунцем: етика љубави Албера Камија и Егзистенцијализам и Хришћанство). Превео је са руског језика неколике монографије и уџбеника и више десетина чланака.

Живи у Никшићу. Ожењен је и има двоје дјеце.